Otvoreno pismo Aleksandru Vučiću od strane jednog prosečnog tridesetogodišnjaka i učesnika u protestima:
Aleksandre,
ne započinjem ovo pismo sa „dragi“, niti sa „poštovani“, jer nisi ni jedno ni drugo. Pišem ti prvi i poslednji put, jer želim da ti udelim par saveta i odgovorim na neke laži koje si proširio.
Pre svega, nije bitno ko sam ja, mada ti to sigurno već znaš. Ja sam jedan iz mase. Jedan od onih koji je bio sa roditeljima na ulici devedesetih, dok je tvoj drugar Vulin pozivao da nas kupaju „toplom vodom“ iz policijskih šmrkova. U to vreme si ti pozivao da se ubija 100 muslimana za jednog mrtvog Srbina, dok ti je iza uha stajala zarđala kašika. Jedan sam od onih koji je sa pokojnom bakom išao u grad kada se deli humanitarna pomoć, i gledao ljude kako se preko mene tuku oko hleba i jogurta. Ti si za to vreme bio u parlamentu i glumio opoziciju vrhu države, i u slobodno vreme pravio paralelne proteste, širio dezinformacije, i radio sve u tvojoj moći da oslabiš ovaj narod.
Jedan sam od klinaca koji su u prodavnicama gledali prazne rafove, dok u džepu nemaju dovoljno novca ni da kupe žvake. A ti i tvoji drugari Dačić, Šešelj i Karić ste se tada bogatili. Jedan sam od dece kojoj je „miris“ suzavca ostao urezan u krvi i sinusima. Jedan sam od onih koji su bili po podrumima dok su padale bombe na nas, a ti si za to vreme sa Vučićevićem pripremao narod na ubistvo Ćuruvije, i dobijao stan od države.
2000. godine smo svi, pa i ja, mislili da su sile dobra napokon pobedile sile zla. Na žalost, ispostavilo se da smo doveli samo „manje zlo“ na vlast. Bili smo naivni, i hvatali smo se za slamku. Naravno, kada je krenulo da se menja na bolje demokratskim putem, ti si stajao pored čoveka koji je Đinđiću poručio da je i „Tito pred smrt imao probleme sa nogom“, pripremao narod na ubistvo Đinđića, svoje političke protivnike nazivao „plaćeničkom fukarom“, pa kasnije preko „bulevara Zorana Đinđića“ lepio tablu sa natpisom „bulevar Ratka Mladića“, i pozivao drugare tvog brata Andreja na nasilne demonstracije, i sa njima uništavao grad i palio ambasade. To su oni isti oni huligani koji su rušili Savamalu, svi mi to znamo. Nakon što si dobio izbore, sve si probleme svaljivao na prošlu vlast, i obećavao si: jeftiniju struju – a skuplja je. Više standarde – niži su. Niži kurs dinara – viši je. Veće plate i penzije – manje su. Nema potrebe da nastavljam sa nabrajanjem, i sam znaš šta si sve ukrao radi održavanja svoje poltronsko/botovske plaćeničke mašinerije. Doveo si zemlju do toga da se deca leče preko sms-a. Da je sve više samoubistava, beskućnika i ljudi koji odlaze iz zemlje. Dok ti praviš muzičke fontane, deca sviraju na ulicama i budžet za kulturu je ravan nuli. Dok praviš kule i gradove na vodi, ljudi nemaju novca da plate kiriju. Dok se ti lečiš u Rusiji, nama se bolnice raspadaju, i čekanje na neke preglede ume biti i po 8 meseci. Dok ti obećavaš radna mesta, ljudi prose na ulicama da bi kupili osnovne životne potrebe. Pa čak je i ona tvoja famozna promenada u Beogradu zajedno sa zgradom Geozavoda bila samo paravan-projekat radi krađe gradske imovine.
Imaš li ti granicu?
Imaš. Mi smo je nacrtali. I nećeš je preći.
Sve si u svojoj moći radio samo da bi oslabio ovaj narod, destabilizovao državu i dočepao se apsolutističke vlasti. Međutim, takav cilj je uvek zaslepljujuć. Trebalo bi to da znaš... ti - koji se toliko dičiš svojim poznavanjem istorije. Vidiš, za sve vreme tvog uzdizanja se paralelno rađala neka nova, mlada, pametna i divna Srbija. Borci. Čak se i ja iznenadim ponekad kada ih vidim. Nisi računao na to, ali je vrlo logično: svaki organizam, kada ga napadne virus ili bakterija, stvara antitela koja se bore protiv bolesti. Malo si se zaneo sa pominjanjem Soroša ponovo, nema on tih para da plati sve nas koji smo na ulicama od juga do servera Srbije. Činjenicu da smo samo svoji, nepotkupivi i spontano (ne)organizovani, polako i ostatak Srbije kreće da shvata, i zato je masa na ulicama sve veća. Polako Srbija shvata da iza tebe i tvoje koalicije od 38 stranaka ne stoji čak ni tih 28% ukupnog biračkog tela. Čak ni sa medijskim mrakom i tvojim narcisoidnim i populističkim danonoćnim TV uključenjima. Dodao si skoro milion glasova, dizao mrtve ljude da glasaju za tebe, azilantima davao državljanstvo zarad glasa, romima i siromašnima davao po 1000 dinara za glas, i ucenjivao hiljade jadnih ljudi da glasaju za tebe.
Sada, nakon što si izgubio na izborima, udelio bih ti par prijateljskih saveta. Samo zarad Srbije i građana, jer prijatelje kao što si ti ne želim da imam ni u imeniku telefona.
Obzirom da, iza tebe i tvojih, nekako uvek ostaje krvavi trag - od ratova 90tih, preko „izdajnika“ Ćuruvije i Đinđića, pedeset i sedam ljudi koji su umrli „prirodnom smrću“ u poplavama 2014. i sedmoro mrtvih „pijanaca“ u helikopteru koji si prisvojio za svoje podvige kao što je bio Feketić - jako je bitno da pažljivo pročitaš naredni deo. Znam da čitaš - jer si narcisoidni sociopata:
Ne pokušavaj da nas zavadiš, neće ti uspeti. Reci svojima da ne prave kontra-mitinge, gotovo je – i sam to shvataš. Ti ljudi koje izvodiš na ulicu su ili laki za manipulaciju, ili ih je muka naterala da za koji dinar glume tebi podršku. Mi svi to znamo. Na provokacije ćemo odgovoriti samo zagrljajem i osmehom. Ne želimo da se tučemo sa našim narodom.
I sam si svestan toga. Vidiš, sklonio si policiju sa ulica Beograda, i nas spontano okupljenih 15-20 hiljada nije razbilo ni jedan prozor. Popnemo se na stepenice skupštine, pa ne ostavimo ni đubre na njima, a nemamo ni redare ni obezbeđenje. Reklo bi se da su nas dobro roditelji vaspitali, zar ne?
Znaš, ne zove se bez razloga „narodna“ skupština. Ona je naša - a ne tvoja, iako si odrastao u njoj. Mi smo samo dopustili tebi i tvojima da koristite neke prostorije unutar naše skupštine naodređeno vreme, ali nakon ove poslednje izborne krađe, nisi zaslužio da kročiš više u taj parlament. Ni ti, ni tvoji preletači, doktori, fantomi i poltroni.
Ne trudi se da nam podmećeš grafite „smrt Vučiću“, jer je svima očigledan tvoj potpis. Da smo ih mi pisali, pisalo bi: „Živeo Vučić u zatvoru“. Ne zovi Šešelja da te spašava i da „podržava“ proteste, u nadi da će biti manje ljudi na sledećem protestu. Ovu silu ne možeš više da zaustaviš. Možeš samo da se kao Mali praviš lud i prolongiraš neizbežno, ali moj ti je savet da to ne radiš. Možeš da ubaciš svoje ljude u naše redove, sa idejom da naprave incident. Ali mi to nećemo podržati, i nećemo biti saučesnici. Ovo su nenasilni protesti, i mi nećemo lomiti naše izloge, i nećemo uništavati naš grad. To rade tvoji drugari.
I sada ono najbitnije, obzirom da vojsku i policiju nemaš na svojoj strani (osim nekolicine fanatika):
Nemoj da ti padne na pamet da digneš ruku na nas. Znamo koliko imaš bolestan um. Nemoj da ti padne na pamet neki izmišljeni teroristički napad po uzoru na ovo što se dešava po Evropi, ili da na bilo koji način povrediš jednog od nas. Nadam se da si svestan da nećeš proći kao Milošević. Tebi će biti suđeno ovde, a ne želiš da ti takav čin stoji u već podebelom dosijeu.
Predlažem ti da raspišeš parlamentarne i predsedničke izbore, i napustiš zemlju dok još možeš, sa svim svojim preletačima i „doletačima“, jer nakon što ti odeš, tražićemo da se izvrši lustracija i da se uvede i sprovede zakon o poreklu imovine, i neće biti više mesta za takve nalik tebi. Kada smo već kod doletača, čuo sam da je Karić pravio neke gradove po Rusiji. Znam da mnogo voliš Rusiju, ima sigurno mesta kod njega. Ako ne kod njega, onda u Bugarsku kod Malog u jedan od stanova.
Ne, ovo nije pretnja, ovo je konstatacija i savet. Takođe, ovo nije ni državni udar, jer ti nisi država. Niko ti neće ugroziti zdravlje i život, i lično ću stati pred narod koji si nazvao huliganima, narkomanima i plaćenicima, i braniti te od njih ukoliko dopuste da ih emocije ponesu, jer - to su principi za koje se zalažemo, i to je Srbija ka kojoj težimo. U našoj pravnoj Srbiji, su svi ravnopravni. Čak i ti, Aleksandre.
Nadam se da si me dobro razumeo. Juče nam je oduzeto, a sutra nam nije obećano. Upravo zato ćemo biti istrajni, i upravo zato smo odlučni. Ovu liniju nećeš preći.
Uključi TV, pogledaj koliko nas ima. Ja sam jedan i svaki od njih.
Autor pisma: Istvan Nagy