април 2017 ~ Dimic Ratkovo

<div dir="ltr" style="text-align: left;" trbidi="on">
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgXys8YvkNRIe4u9L8657afgKTHZFumbLfeZNso8ggPDHwgB34GKVvYCL7Qg__TGmd8RCumf57DX-uWc6gU0DPbKEIUzZAqHW9emZ6bp5UnneHHhozEVOxG2Yf_PK1q57Q61U4Drq8Aw-o/s1600/studentski+protesti+2017.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="170" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgXys8YvkNRIe4u9L8657afgKTHZFumbLfeZNso8ggPDHwgB34GKVvYCL7Qg__TGmd8RCumf57DX-uWc6gU0DPbKEIUzZAqHW9emZ6bp5UnneHHhozEVOxG2Yf_PK1q57Q61U4Drq8Aw-o/s320/studentski+protesti+2017.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<div class="_5pbx userContent" data-ft="{"tn":"K"}" id="js_3">
Otvoreno pismo Aleksandru Vučiću od strane jednog prosečnog tridesetogodišnjaka i učesnika u protestima:<br />
Aleksandre,<br />
ne započinjem ovo pismo sa „dragi“, niti sa „poštovani“, jer nisi ni 
jedno ni drugo. Pišem ti prvi i poslednji put, jer želim da ti udelim 
par saveta i odgovorim na neke laži koje si proširio. <br />
Pre svega,
 nije bitno ko sam ja, mada ti to sigurno već znaš. Ja sam jedan iz 
mase. Jedan od onih koji je bio sa roditeljima na ulici devedesetih, dok
 je tvoj drugar Vulin pozivao da nas kupaju „toplom vodom“ iz 
policijskih šmrkova. U to vreme si ti pozivao da se ubija 100 muslimana 
za jednog mrtvog Srbina, dok ti je iza uha stajala zarđala kašika. Jedan
 sam od onih koji je sa pokojnom bakom išao u grad kada se deli 
humanitarna pomoć, i gledao ljude kako se preko mene tuku oko hleba i 
jogurta. Ti si za to vreme bio u parlamentu i glumio opoziciju vrhu 
države, i u slobodno vreme pravio paralelne proteste, širio 
dezinformacije, i radio sve u tvojoj moći da oslabiš ovaj narod. <br />
Jedan sam od klinaca koji su u prodavnicama gledali prazne rafove, dok u
 džepu nemaju dovoljno novca ni da kupe žvake. A ti i tvoji drugari 
Dačić, Šešelj i Karić ste se tada bogatili. Jedan sam od dece kojoj je 
„miris“ suzavca ostao urezan u krvi i sinusima. Jedan sam od onih koji 
su bili po podrumima dok su padale bombe na nas, a ti si za to vreme sa 
Vučićevićem pripremao narod na ubistvo Ćuruvije, i dobijao stan od 
države. <br />
2000. godine smo svi, pa i ja, mislili da su sile dobra 
napokon pobedile sile zla. Na žalost, ispostavilo se da smo doveli samo 
„manje zlo“ na vlast. Bili smo naivni, i hvatali smo se za slamku. 
Naravno, kada je krenulo da se menja na bolje demokratskim putem, ti si 
stajao pored čoveka koji je Đinđiću poručio da je i „Tito pred smrt imao
 probleme sa nogom“, pripremao narod na ubistvo Đinđića, svoje političke
 protivnike nazivao „plaćeničkom fukarom“, pa kasnije preko „bulevara 
Zorana Đinđića“ lepio tablu sa natpisom „bulevar Ratka Mladića“, i 
pozivao drugare tvog brata Andreja na nasilne demonstracije, i sa njima 
uništavao grad i palio ambasade. To su oni isti oni huligani koji su 
rušili Savamalu, svi mi to znamo. Nakon što si dobio izbore, sve si 
probleme svaljivao na prošlu vlast, i obećavao si: jeftiniju struju – a 
skuplja je. Više standarde – niži su. Niži kurs dinara – viši je. Veće 
plate i penzije – manje su. Nema potrebe da nastavljam sa nabrajanjem, i
 sam znaš šta si sve ukrao radi održavanja svoje poltronsko/botovske 
plaćeničke mašinerije. Doveo si zemlju do toga da se deca leče preko 
sms-a. Da je sve više samoubistava, beskućnika i ljudi koji odlaze iz 
zemlje. Dok ti praviš muzičke fontane, deca sviraju na ulicama i budžet 
za kulturu je ravan nuli. Dok praviš kule i gradove na vodi, ljudi 
nemaju novca da plate kiriju. Dok se ti lečiš u Rusiji, nama se bolnice 
raspadaju, i čekanje na neke preglede ume biti i po 8 meseci. Dok ti 
obećavaš radna mesta, ljudi prose na ulicama da bi kupili osnovne 
životne potrebe. Pa čak je i ona tvoja famozna promenada u Beogradu 
zajedno sa zgradom Geozavoda bila samo paravan-projekat radi krađe 
gradske imovine. <br />
Imaš li ti granicu?<br />
Imaš. Mi smo je nacrtali. I nećeš je preći.<br />
Sve si u svojoj moći radio samo da bi oslabio ovaj narod, 
destabilizovao državu i dočepao se apsolutističke vlasti. Međutim, takav
 cilj je uvek zaslepljujuć. Trebalo bi to da znaš... ti - koji se toliko
 dičiš svojim poznavanjem istorije. Vidiš, za sve vreme tvog uzdizanja 
se paralelno rađala neka nova, mlada, pametna i divna Srbija. Borci. Čak
 se i ja iznenadim ponekad kada ih vidim. Nisi računao na to, ali je 
vrlo logično: svaki organizam, kada ga napadne virus ili bakterija, 
stvara antitela koja se bore protiv bolesti. Malo si se zaneo sa 
pominjanjem Soroša ponovo, nema on tih para da plati sve nas koji smo na
 ulicama od juga do servera Srbije. Činjenicu da smo samo svoji, 
nepotkupivi i spontano (ne)organizovani, polako i ostatak Srbije kreće 
da shvata, i zato je masa na ulicama sve veća. Polako Srbija shvata da 
iza tebe i tvoje koalicije od 38 stranaka ne stoji čak ni tih 28% 
ukupnog biračkog tela. Čak ni sa medijskim mrakom i tvojim narcisoidnim i
 populističkim danonoćnim TV uključenjima. Dodao si skoro milion 
glasova, dizao mrtve ljude da glasaju za tebe, azilantima davao 
državljanstvo zarad glasa, romima i siromašnima davao po 1000 dinara za 
glas, i ucenjivao hiljade jadnih ljudi da glasaju za tebe.<br />
Sada, 
nakon što si izgubio na izborima, udelio bih ti par prijateljskih 
saveta. Samo zarad Srbije i građana, jer prijatelje kao što si ti ne 
želim da imam ni u imeniku telefona. <br />
Obzirom da, iza tebe i tvojih,
 nekako uvek ostaje krvavi trag - od ratova 90tih, preko „izdajnika“ 
Ćuruvije i Đinđića, pedeset i sedam ljudi koji su umrli „prirodnom 
smrću“ u poplavama 2014. i sedmoro mrtvih „pijanaca“ u helikopteru koji 
si prisvojio za svoje podvige kao što je bio Feketić - jako je bitno da 
pažljivo pročitaš naredni deo. Znam da čitaš - jer si narcisoidni 
sociopata:<br />
Ne pokušavaj da nas zavadiš, neće ti uspeti. Reci 
svojima da ne prave kontra-mitinge, gotovo je – i sam to shvataš. Ti 
ljudi koje izvodiš na ulicu su ili laki za manipulaciju, ili ih je muka 
naterala da za koji dinar glume tebi podršku. Mi svi to znamo. Na 
provokacije ćemo odgovoriti samo zagrljajem i osmehom. Ne želimo da se 
tučemo sa našim narodom.  <br />
I sam si svestan toga. Vidiš, sklonio si 
policiju sa ulica Beograda, i nas spontano okupljenih 15-20 hiljada nije
 razbilo ni jedan prozor. Popnemo se na stepenice skupštine, pa ne 
ostavimo ni đubre na njima, a nemamo ni redare ni obezbeđenje. Reklo bi 
se da su nas dobro roditelji vaspitali, zar ne?<br />
Znaš, ne zove se 
bez razloga „narodna“ skupština. Ona je naša - a ne tvoja, iako si 
odrastao u njoj. Mi smo samo dopustili tebi i tvojima da koristite neke 
prostorije unutar naše skupštine naodređeno vreme, ali nakon ove 
poslednje izborne krađe, nisi zaslužio da kročiš više u taj parlament. 
Ni ti, ni tvoji preletači, doktori, fantomi i poltroni. <br />
Ne trudi
 se da nam podmećeš grafite „smrt Vučiću“, jer je svima očigledan tvoj 
potpis. Da smo ih mi pisali, pisalo bi: „Živeo Vučić u zatvoru“. Ne zovi
 Šešelja da te spašava i da „podržava“ proteste, u nadi da će biti manje
 ljudi na sledećem protestu. Ovu silu ne možeš više da zaustaviš. Možeš 
samo da se kao Mali praviš lud i prolongiraš neizbežno, ali moj ti je 
savet da to ne radiš. Možeš da ubaciš svoje ljude u naše redove, sa 
idejom da naprave incident. Ali mi to nećemo podržati, i nećemo biti 
saučesnici. Ovo su nenasilni protesti, i mi nećemo lomiti naše izloge, i
 nećemo uništavati naš grad. To rade tvoji drugari.<br />
I sada ono najbitnije, obzirom da vojsku i policiju nemaš na svojoj strani (osim nekolicine fanatika): <br />
Nemoj da ti padne na pamet da digneš ruku na nas. Znamo koliko imaš 
bolestan um. Nemoj da ti padne na pamet neki izmišljeni teroristički 
napad po uzoru na ovo što se dešava po Evropi, ili da na bilo koji način
 povrediš jednog od nas. Nadam se da si svestan da nećeš proći kao 
Milošević. Tebi će biti suđeno ovde, a ne želiš da ti takav čin stoji u 
već podebelom dosijeu. <br />
Predlažem ti da raspišeš parlamentarne i 
predsedničke izbore, i napustiš zemlju dok još možeš, sa svim svojim 
preletačima i „doletačima“, jer nakon što ti odeš, tražićemo da se 
izvrši lustracija i da se uvede i sprovede zakon o poreklu imovine, i 
neće biti više mesta za takve nalik tebi. Kada smo već kod doletača, čuo
 sam da je Karić pravio neke gradove po Rusiji. Znam da mnogo voliš 
Rusiju, ima sigurno mesta kod njega. Ako ne kod njega, onda u Bugarsku 
kod Malog u jedan od stanova.<br />
Ne, ovo nije pretnja, ovo je 
konstatacija i savet. Takođe, ovo nije ni državni udar, jer ti nisi 
država. Niko ti neće ugroziti zdravlje i život, i lično ću stati pred 
narod koji si nazvao huliganima, narkomanima i plaćenicima, i braniti te
 od njih ukoliko dopuste da ih emocije ponesu, jer - to su principi za 
koje se zalažemo, i to je Srbija ka kojoj težimo. U našoj pravnoj 
Srbiji, su svi ravnopravni. Čak i ti, Aleksandre.<br />
Nadam se da si 
me dobro razumeo. Juče nam je oduzeto, a sutra nam nije obećano. Upravo 
zato ćemo biti istrajni, i upravo zato smo odlučni. Ovu liniju nećeš 
preći.<br />
Uključi TV, pogledaj koliko nas ima. Ja sam jedan i svaki od njih.</div>
</blockquote>
<br />
Autor pisma: Istvan Nagy </div>

Otvoreno pismo Aleksandru Vučiću od strane jednog prosečnog tridesetogodišnjaka i učesnika u protestima: Aleksandre, ne započinjem...

Otvoreno pismo Aleksandru Vucicu